Ateljeisanje, ptica rugalica i kofa trešanja! :)

            Nebo, točak, i pun šešir sna...

Hmmm...recimo da počnem odavde, od jednog posebnog atAljeisanja, kad ni ''A'' od ateljea nije postojao, kada su mi dani u Novom Sadu bili izbrojani, kirija naplaćena, polovina stvari iz stana vraćena kući, u rodni kraj(sa sve bojama, četkicama, papirima...) al ako ništa imala sam bar jednu punu kofu svežih trešanja.:) Za mene lično, to je bilo dovoljno. Inspiracija je samo nadolazila..i nadolazila...i nadolazila...Morala sam nešto da preduzmem( pored toga što sam preduzela da kofa bude prazna :) Zaključah dobro svoj poluprazan stan, da mi ga ne daj Bože slUčajno ne obiju ili još crnje ne unesu neke stvari... Jelte, svakakvog sveta ima, ne mo'š nikom verovati.:) Izlazim...

           Izlazim, govorim tiho, i nosim svoj cirkus sa sobom...Negde ćemo se ugostiti...( Ko ne voli da vidi cirkus u svom gradu, ajde ko?!)

*Stanica br.1- Ilije Birčanina, Detelinara. Cimerka broj 1, broj 1 u svakom smislu!! Inače, takodje mlada umetnica koja srećom čuva sve moje žvrljotine koje uporno zaboravljam...a povrh svega ima bojE, štafelAJ, zvukovE u stanu( radio, tv, kanarinca, ma šta god, samo da pravi neku buku) Dovoljno,dovoljno za ataljeisanje,i cirkus može da krene sa raspakivanjem... :) 

  

Ko je Aska i koga igra u Fabuli?!

  

 Ko je Aska, i šta izigrava u fabuli pitanje je mnogih, čak šta više i mnogih njenih bliskih prijatelja. Što je malo i poražavajuće, jer te svi prvo svrstaju u ovcu,(uz nevešto sakriveni osmeh :D), a kada i iole pokušam da pojasnim, kreću dvosmislema pitanja:''A gde je tu vuk? Ko je vuk, otkrij nam?Šta je fabula? Aska je vuk?''bla bla bla...i tek onda shvatim da su svi oni malo zaboravili da budu deca, malo zaboravili pripovetku ''Aska i vuK'' i radnju fabule, a o poznavanju latinskog jezika i poslovica da ne govorim. Da li je tolika enigma ''Lupus in Fabula'' ili ona naša dobra stara ''Mi o Vuku, Vuk na vrata'', ili ako baš hoćete ''on ingish''->Speak of the devil???!!! Izgleda da jeste!:/  Al kao i što sami znate u boj sa vetrenjačama se ne zalećete tek tako, nije isto misliti i cveće brasti.:) Tako da vežbam razlikovati reči od rEčI, ćutku od reči koje same sebi zatvaraju usta...kako bi priča uopšte i krenula. Meni bi najlakše bilo da ispalim hiljadu slika, u hiljade boja, pa da to znači jedno, nego da se dogovaram pregovaram sa hiljade reci(E!To je armija bre!Spremne k'o zapete puške!), vodim u boj sa vetrenjačama, ne bi li opisala jednu jedinCatU sliku, fabulu...
Uzimam jedan kvalitetan ućutak, pre no što počnem da vezem po Askinoj mustri...pa se nadam (u zavisnosti koliko konca imam) da će fabula izaći za koji dan...:)

Tako mi tufnica...

Tako mi tufnica, sve moje mrlje ujedinite se, ušarenite se!!Bar za početak, da ne lutam od bloga do bloga, tražeći smisao zašto sam uopšte ovde i banula, i kako da započnem priču...s koje strane, iz kog tonaliteta, koje dubine, da li da idem odmah u širinu? Ili da se držim zlatne sredine? Da ne odem previsoko, pa padnem po šablonu 16-Grlom u jagode! Hmmm...od koje priče uopšte i početi?!Kad ih imam k'o roj zvezda u svemiru! Još samo naći dobrovoljce koji će biti odvažni počuti ih!;) Hm, samo...Ostalo je bar lako.
        Idemo, od tufnice do tufnice, od mrlje do fleke, ne nekim usaglašenim redom, kao kad povezujete zvezde Velikog Medveda na nebu, a nemate pojma kako izgleda i Mali Medved a kamoli gde je Venera i odvažno sazvežđe Škorpije...(Mislim da je ovo teK uvoD, u šta-Čuće se!:))

Lija Lija e pa šta je...

Lako je doći do reči...ali šta onda kad ih u žurbi ne znamo nanizati?